Dvadesete

Da li je mladost uragan
Jer me vuče unazad
Dok bežim bez straha
Kad te vidim padam, balans
Kako sad, kad puno mi uzmeš
Malo daš, baš dugo si zbunjen
Kao znaš, hvata me ludilo, gubim dah
Dvadesete, ja sama, ne umem da praštam
Više nam ne dam ni dana, epilog bez kraja, u meni nemir je
Budna sanjam, tražim se sada
Lutam sama, ne idem nazad
Previše divlji da ovde našli bi spas
Skupa kazna, sve ti se vraća
Ti nisi taj, više me ne zanimaš
Prelep je kraj, niko neće pravila
Prazan je stan pa se nikom nisam javila
Noći i kraj, magija
Kako sad da duše nam gube
Znamo kraj, baš dugo si zbunjеn
Kao znaš, hvata me ludilo, gubim dah
Dvadesetе, ja sama, ne umem da praštam
Više nam ne dam ni dana, epilog bez kraja, u meni nemir je
Budna sanjam, tražim se sada
Lutam sama, ne idem nazad
Previše divlji da ovde našli bi spas
Skupa kazna, sve ti se vraća